27 činjenica koje niste znali o Linuxu

Verovali ili ne, Linux je ove godine napunio ni manje ni više nego 27 godina. Tokom tog vremenskog perioda desile su se mnoge zanimljive stvari, a ovim člankom želimo da vam ukažemo na neke od njih.

Kratka istorija Linuxa

Početkom devedesetih godina prošlog veka Linus Torvalds, po čijem je imenu Linux i dobio ime, napravio je svoje jezgro operativnog sistema, čiji je kod nakon izvesnog vremena predstavio zajednici, a sve sa ciljem da ljudi iz čitavog sveta učestvuju u njegovom razvoju. U tome je i razlika u odnosu na druge operativne sisteme, jer se radi o open source sistemu čiji je izvorni kod dostupan svima.

Dva rođendana

Kao datumi nastanka Linuxa uzimaju se 25. avgust 1991. godine kada je Linus, tada još na fakultetu, predstavio svoj “hobi” na kojem radi već neko vreme i 5. oktobar iste godine kada je predstavio izvorni kod. Na svom samom početku, Linux je korišćen kao eksperimentalni operativni sistem od strane studenata, programera, hakera i ostalih korisnika koji su bili orjentisani na rad sa računarom.

Linux posle 27 godina

Linux je svuda. Linux je danas dominantni operativni sitem svih cloud infrastruktura, servera, superračunara, ali je i deo mikrosistema poput mobilnih telefona, tableta, televizora i konzola za igru. Ovaj operativni sistem pokreće svet, počevši od brzih vozova i najboljih superkompjutera do robota za istraživanje svemira i sigurnosnih rutera. Iako možda još uvek nije dobio rat sa desktop operativnim sistemima, njegov uticaj se ne smanjuje.

Da bi proslavili 27 godina ovog ludog i svemogućeg kernela u nastavku teksta smo spremili listu o 27 zanimljivosti o Linuxu, sastavljenu uz pomoć raznih izvora iz Linux zajednice, intervjua sa njegovim tvorcem, ali i podacima koji su javno dostupni.

27 zanimljivosti o Linuxu

  1. Postoji 20.323.379 linija koda u Linuxovom kernelu samo od početka 2018. godine. Iako možda zvuči kao puno, ovo je u stvari najmanji kernel već neko vreme. I pored smanjenja linija koda, ogroman broj redova i dalje čini Linux najvećim open source projektom na planeti.
  2. Naziv Linux se nije trebao koristiti. Linus, tvorac ovog operativnog sistema, svoj “hobi“ je hteo da nazove “FreaX“ što predstavlja kombinaciju reči “free“, “freak“ i “Unix“. Na sreću, vlasnik hostinga na kome se nalazila rana verzija koda ga je ubedio da promeni ime u “Linux” jer se njemu više svidelo (kombinacija reči “Linus“ i “Unix“).
  3. Iako je napisao 100% koda za prvo izdanje Linuxa, danas manje od 1% koda za poslednji objavljeni kernel predstavlja kod napisan od strane Linusa Torvaldsa. Da ne bude zabune, Linus ne zabušava na poslu, on se trenutno bavi upravljanjem i integrisanjem kodova napisanih od strane ostalih programera.
  4. Linux se koristi za potrebe svakog velikog svemirskog projekta u svetu, uključujući NASA projekte, kao i projekte Evropske svemirske agencije. Privatne kompanije koje se bave istraživanjem svemira, poput SpaceX takođe koriste Linux koji je otporan na greške i uz njegovu pomoć uspešno je izvršeno 65 misija u svemiru.
  5. Kada smo kod šireg univerzuma, postoje pravi asteroidi u svemiru koji su ime dobili po Linuxu i Linusu Тоrvaldsu.
  6. Tux, maskota Linuxa, je pingvin, ali da li ste se ikada zapitali zašto je baš pingvin odabran da bude maskota? Odgovor zavisi od toga koga pitate. Linus, na primer, spominje priču u kojoj ga je besni pingvin prebio i zarazio ga (izmišljena bolest) “pingvinitisom”. Drugi kažu da je maskota izabrana zato što se Linusu dopala životinja, a neki baš zato što nije prikladna za korporativni logo.
  7. Linux u potpunosti dominira svetom superkompjutera. Od 2017. godine 100% od 500 najbržih superkompjutera na svetu koristi Linux. Impresivno!
  8. Zajednica koja radi na razvoju Linuxa je neverovatno aktivna. Prema podacima zajednice iza neprofitne Linux fondacije izmene na kernelu su se integrisale po prosečnoj stopi od 7,8 patch-eva po satu u proteklih 15 meseci.
  9. U ranoj fazi Linux se razvijao na MINIX operativnom sistemu, što je navelo Linusa da prihvati sistemski izgled datoteka sličan MINIX-ovom za svoj mladi projekat. Ovo nije potrajalo usled neefikasnosti, te ga je Linus kasnije zamenio sa “Extended file system”, poznatijim kao ext, koji je i danas u upotrebi.
  10. Linux 1.0 je objavljen 14. marta 1994. godine, više od tri godina nakon Linusove prve najave. U toj verziji Linux je imao 176.250 linija koda. Druga verzija je objavljena 1996. godine.
  11. Linux možete pokrenuti na svemu, od pametnih telefona i servera do podmornica, svemirskih raketa, konzola za igru, pametnih televizora i samovozećih automobila.
  12. Stiv Džobs je 2000. godine ponudio posao Linusu Torvaldsu, međutim, jedini uslov je bio da on prestane da razvija Linux. Linus je ponudu odbio.
  13. Potreban vam je dokaz koliko je Linux zaista uspešan? Bacite pogled na njegovog dugoročnog neprijatelja – Microsoft. Ova kompanija, koja je htela da “ugasi“ projekat kasnih devedesetih godina i početkom dvehiljaditih, sada podržava Linux u svojim poslovima vezanim za servere i doprinosi samom razvoju kernela.
  14. Kompanije koje imaju najveće učešće u razvoju Linux kernela proteklih godina su: Google, Intel, Huawei, Samsung, Red Hat, Canonical i Facebook.
  15. Linus je rođen u Finskoj čiji državljani govore dva jezika, a on smatra švedski za svoj maternji. Takođe Linus kaže da mu je nelagodno kada treba da razgovara na engleskom zbog razlika u izgovoru, ali preferira da čita knjige na engleskom jeziku.
  16. Možda je sada najveći besplatni sofver projekat (pogledaj stavku 1.), ali u vreme kada je prvi kernel objavljen davne 1991. godine, on se sastojao od minijaturnih 10k linija koda – gotovo beba Linux!
  17. Prateći razvoj sistema i datume kada izlaze, svaka nova verzija Linux kernela izlazi na 66 dana (nekada dan manje ili više), uz manje zakrpe koji izlaze regularno izmedju verzija.
  18. Linux nije jedina proslavljena Torvaldsova kreacija. Čuveni Finac je takođe kreator Git sistema za kontrolu revizija, kao i aplikacije za ronjenje “Subsurface“.
  19. Svi zapanjujući specijalni efekti koje viđate u najpopularnijim filmovima? Oni postoje (delom) zbog Linuxa. Procenjuje se da 90% holivudskih vizuelnih efekata zavise od Linuxa u nekom segmentu procesa njihove proizvodnje.
  20. Preko 95% Linuxa je napisano na C jeziku, prema podacima koje je prikupio openhub.net.
  21. Koliko god bizarno zvučalo, 13,3% poslednjeg Linuxovog kernela čine …prazne linije. Besmisleno? Teško. Prazne linije su deo izuzetno rigoroznog stila kodiranja koji kernel čini čistim, efikasnim i urednim.
  22. Android je najuspešniji operativni sistem na planeti – sa preko 2 milijarde aktivnih korisnika mesečno. A na čemu Android radi? Na Linux kernelu naravno!
  23. Svaki novi kernel ima svoj šifrovani naziv . Neki od skorijih naziva su “Fearless Coyote” (v4.13) i “Merciless Moray” (v4.18).
  24. 9 od 10 najpopularnijih javnih cloud servisa rade na Linuxu prema podacima Red Hat-a koji kao jedna od najuspešnijih Linux kompanija u istoriji, verovatno znaju o čemu pričaju.
  25. Ubuntu je najpopularniji desktop operativni sistem koji je baziran na Linuxu. Procenjuje se da ga koristi 20 miliona korisnika širom sveta. Linux ima 2% udela u korišćenju desktop računara.
  26. Prvu knjigu o Linuxu koja je ikada objavljena napisao je Mat Velš – “Linux Installation and Getting Started“ davne 1993. godine. Prvi časopis posvećen Linuxu je objavljen godinu dana kasnije, marta 1994. godine pod nazivom “Linux Journal“ koji je u svom prvom broju objavio intervju sa Linusom.
  27. Linux je najpoznatiji primer primer projekta otvorenog koda, ali da li znate da nije uvek bilo tako? Rane verzije Linuxa su distribuirane sa licencom koja je zabranjivala komercijalnu upotrebu ili redistribuciju. To je bila verzija 0.12 iz 1992. godine nakon koje je Linus prihvatio GPL i tako svima omogućio pristup kodu.
  28. BONUS: ukoliko ste se pitali koliko distribucija Linuxa trenutno postoji na svetu, sajt distrowatch.com trenutno poseduje informacije o čak 895 različitih distribucija!

 

Izvor

Tagovi:

Ostavi komentar