U svetu rastućih online tehnologija i društvenih mreža čini se da je sve teže i teže sačuvati svoju privatnost na internetu. Veoma često možemo pročitati novinske članke o incidentima koji uključuju kompromitovanje i curenje podataka korisnika. Tako je u novembru 2022. godine objavljeno da se baza podataka sa 500 miliona telefonskih brojeva korisnika popularne aplikacije za razmenu poruka WhatsApp aktivno prodaje po hakerskim forumima. Među telefonskim brojevima nalazili su se i brojevi korisnika iz naše zemlje, ali i Hrvatske i Slovenije.
Iskoristite ekskluzivni promokod BLOG10 za 10% popusta na sve Web Hosting pakete, posebno kreiran za naše čitaoce. Upišite promokod BLOG10 na checkout stranici i ne propustite priliku da unapredite svoj online prostor uz pouzdan i siguran hosting!
Šta podrazumeva privatnost na internetu?
U suštini, privatnost na internetu se odnosi na zaštitu vaših prava da zadržite privatne informacije za sebe.
Na svetskom i domaćem nivou postoje odgovarajuće zakonske regulative koje se bave ovom tematikom. Tako je u maju 2018. godine stupila na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) koja se odnosi na zemlje Evropske Unije, dok je u našoj zemlji donesen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji ima za cilj usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa GDPR-om.
Kada govorimo o privatnosti na internetu, ne možemo da ne spomenemo i internet bezbednost. Ove dve stavke iako različite, usko su povezane. Privatnost se obično bavi legalnim prikupljanjem podataka (poput onoga što objavljujete na Fejsbuku, Instagramu i ostalim društvenim medijima), dok se sajber bezbednost fokusira na ilegalno prikupljanje podataka (kao što je zaštita vaših naloga od hakera). Briga o bezbednosti na internetu poboljšava privatnost, dok bolja privatnost pomaže u održavanju dobre bezbednosti.
Šta kažu istraživanja?
Tokom januara i februara 2022. godine Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) zajedno sa RATEL-om sproveo je istraživanje o bezbednosti korisnika interneta u Srbiji. U sklopu istraživanja jedna od tema bila je i kako korisnici štite svoje podatke na internetu, a rezultati su, između ostalog, sledeći:
- 39% korisnika interneta u Srbiji svojim računarima pristupa direktno, bez lozinke ili bilo koje druge dodatne autentifikacije;
- 19.7% korisnika priznaje da se makar jednom “upecalo” na email ili kliknulo na link koji su dobili od nepoznate osobe;
- Računari 60% korisnika interneta su makar jednom bili zaraženi virusom ili nekim drugi malicioznim softverom;
- Tek 14% korisnika interneta u Srbiji prepoznaje svoju odgovornost za ličnu bezbednost i zaštitu na internetu;
- 67% njih odobrava pristup lokaciji, stalno ili dok se lokacija koristi;
Celo istraživanje možete pročitati na ovom linku.
Kako da zaštitite svoju privatnost na internetu?
Primenom jednostavnih mera možemo zaštiti svoj identitet i privatnost i smanjiti količinu podataka koje kompanije prikupljaju o nama. U nastavku saznajte na koji način se možete zaštititi.
Smanjite deljenje informacija
Prvi i najlakši korak koji možete da preduzmete da zaštitite svoje podatke od ljudi koji mogu da ih iskoriste je da ih manje delite. Tu pre svega mislimo na društvene mreže. Obratite pažnju na slike vas ili vaših najmilijih, postove sa označenom lokcijom, deljenje informacija u realnom vremenu i sl.
Pored društvenih mreža, skoro sve aplikacije prikupljaju detalje o vašim aktivnostima — i retko štite vaše podatke onoliko pažljivo koliko biste želeli. Gotovo na svakih nekoliko meseci u vestima se može pojaviti informacija o još jednom curenju podataka “velikih” kompanija.
U aprilu 2021. godine na internetu su osvanuli podaci gotovo 500 miliona korisnika društvene mreže Fejsbuk koje su uključivali telefonski broj, puno ime, lokaciju, prethodne lokacije, email adresu, status i dr.
Zoom, platforma za video komunikaciju, 2020. godine povezala je svoje korisničke naloge sa LinkedIn profilima omogućavajući drugim ljudima na sastanku da vide pravo ime korisnika, poslodavca, naziv radnog mesta i lokaciju. Zoom je ovo uradio bez obaveštavanja korisnika ili traženja njihove dozvole.
Evo nekoliko načina da smanjite prekomerno deljenje informacijana online:
Delite manje informacija u okviru formi – Ukoliko je moguće, preskočite sve „opcione“ informacije i polja.
Napravite e-mail adresu samo za prijavljivanje – Često se događa da se email liste prodaju ili iznajmljuju na Dark Web-u. Razmislite o tome da napravite jednokratnu email adresu koja će služiti samo za prijavljivanje na raznim platformama.
Zaštitite svoju Wi-Fi lozinku – Vaš ruter obrađuje mnogo osetljivih informacija, od lozinki do finansijskih informacija. Svako sa vašom Wi-Fi lozinkom i lošim namerama može pokušati da ukrade vaše podatke.
Obratite pažnju na podešavanja privatnosti za vaše onlajn naloge
Sledeći korak koji možete preduzeti je da jednostavno pregledate podešavanja privatnosti na onim nalozima koje redovno koristite. Razne kompanije zarađuju milione ili čak milijarde na prikupljanju vaših ličnih podataka. I generalno, njihova podrazumevana podešavanja su okrenuta ka prikupljanju, ne toliko ka zaštiti vaših podataka.
Na ovom linku možete izvršiti pregled podešavanja privatnosti kada su u pitanju Google servisi koje koristite. Facebook je takođe napravio vodič za podešavanja privatnosti i bezbednosti u okviru svojih naloga.
Koristite jake lozinke i dvostruku autentifikaciju
Jake lozinke su najvažnija, a ponekad i jedina zaštita koju imamo od krađe identiteta i hakera. Ako već nemate jake lozinke ili šifre za sve svoje uređaje sada je pravo vreme da se to promeni.
Izuzetno je važno da koristite jaku i jedinstvenu lozinku koja će se sastojati od kombinacije slova, brojeva i znakova. LastPass, jedan od najpopularnijih menadžera lozinki, pruža mogućnost da sami generešete jaku lozinku kroz njihov online generator lozinki.
Pročitajte još: Zaštita online identiteta – Zašto su jake lozinke važne
I na kraju, ali ne i najmanje bitno, podesite dvofaktorsku autentifikaciju za svaki nalog koji vam to dozvoljava. Dvofaktorska autentifikacija podrazumeva da je potrebno da date dve informacije kako biste potvrdili svoj identitet prilikom prijavljivanja na nalog, prilikom onlajn kupovine i sl.
Ne ignorišite redovna ažuriranja
Većina napada i krađa podataka ne dolazi od novootkrivenih grešaka. Umesto toga, hakeri i sajber kriminalci koriste sigurnosne propuste i ranjivosti u starim verzijama.
Jedan od najefikasnijih načina zaštite od potencijalnih sigurnosnih propusta je redovno ažuriranje softvera na najnovije verzije. Ovo uključuje operativne sisteme, veb pretraživače i sve druge aplikacije koje koristite. Nove verzije u svojim ažuriranjima često uključuju i ispravke detektovanih ranjivosti, pa je važno da ih instalirate što je pre moguće.
Pregledajte third-party aplikacije
Konačno, možete poboljšati bezbednost aplikacija koje koristite tako što ćete ograničiti broj konekcija koje one imaju sa drugim aplikacijama.
Mnoge aplikacije i programi nude mogućnost kreiranja novog profila ili prijave korišćenjem Social Login funkcionalnosti. Koristeći postojeće podatke za prijavu preuzetih od provajdera kao što su Facebook, Tvitter, Apple ili Google, korisnik može da se prijavi na sajt, aplikaciju ili softver jednim klikom umesto da kreira novi nalog samostalno. Iako ova funkcionlnost pojednostavljuje registraciju i prijavljivanje za krajnje korisnike, ona sa sobom nosi i bezbedonosne pretnje.
Na primer, vaš Spotify nalog je bezbedan samo onoliko koliko i vaš Facebook nalog ako ga koristite za prijavljivanje na Spotify.
Ali, nisu uvek u pitanju samo prijave. Obično povezujemo aplikacije da bismo sinhronizovali kalendare, delili postove na društvenim mrežama na različitim platformama i još mnogo toga. Ove funkcije mogu biti korisne, ali se isplati pregledati šta je povezano i opozvati pristup za sve ono što vam nije potrebno.
Listu aplikacija povezanih preko Social logina možete videti na sledećim linkovima: Google, Facebook, Apple, Microsoft i Slack.
Umesto zaključka
Postoji mnogo koraka koje možete preduzeti da zaštitite svoju privatnost online,ali dobra vest je da je većina njih pod vašom kontrolom. Najvažnije je ograničiti količinu informacija koje delite i biti u toku sa načinom na koji razne kompanije upravljaju vašim podacima.
