Podaci su danas nova valuta koja pokreće svet. Svaki naš klik, interakcija na internetu, transakcija koju obavimo i digitalni trag koji ostavimo, pretvara se u podatak koji ima ogromnu vrednost.
Ovi podaci su ključni za razumevanje ponašanja, preferencija i potreba korisnika, što omogućava kompanijama da kreiraju personalizovana iskustva, poboljšaju svoje proizvode i donose informisane odluke. U tekstu koji sledi, fokusiraćemo se na različite vrste podataka o kupcima i publici koje kompanije mogu koristiti kako bi unapredile svoje poslovanje. Ovi podaci se dele na sledeći način:
- First-party podaci (eng. 1st party data)
- Second-party podaci (eng. 2nd party data)
- Third-party podaci (eng. 3rd party data)
- Zero-party podaci
Šta su first-party podaci?
First-party podaci su podaci koji se direktno prikuplju iz interakcija sa kupcima na kanalima poput veb-sajta ili mobilne aplikacije. Izvori podataka dolaze od transakcija koje su kupci imali, komunikacije sa podrškom, marketinških programa i sl. Primeri first-party podataka mogu uključivati demografiju, istoriju kupovine, aktivnost na sajtu, angažovanje putem mejla, odgovore na upitnike o zadovoljstvu i dr.
Ako posmatramo sve vrste podataka, first-party podaci su najvredniji jer se direktno prikupljaju i u većini slučajeva su visokog kvaliteta, tačni i relevantni za poslovanje.
Primeri prikupljanja first-party podataka
- Ponašanje na veb-sajtu – Stranice koje korisnici posećuju, vreme provedeno na stranici, klikovi, istorija pretrage.
- Transakcioni podaci – Istorija kupovine, vrednost transakcija, broj kupljenih proizvoda, učestalost kupovine.
- Interakcije na društvenim mrežama – Komentari, lajkovi, deljenja, i druge interakcije na društvenim mrežama.
- Podaci iz anketa i povratne informacije – Odgovori na ankete, recenzije proizvoda, povratne informacije o usluzi.
- Podaci iz programa lojalnosti – Informacije o učestvovanju u programima lojalnosti, sakupljeni bodovi, iskorišćene nagrade.
Šta su Second-party podaci?
Second-party podaci su oni podaci koje kompanija dobija direktno od druge organizacije sa kojom ima poslovni odnos, ali koji nisu originalno prikupljeni za tu kompaniju. Drugim rečima, to su first-party podaci druge kompanije koji se dele ili prodaju direktno vašoj kompaniji. Ova razmena podataka obično se zasniva na međusobnom poverenju i saglasnosti, a podaci se dele uz jasno definisane uslove korišćenja. Second-party podaci mogu biti veoma vredni jer su relevantni i specifični, a kompanija koja ih prima zna njihov izvor i način na koji su prikupljeni.
Primeri korišćenja Second-party podataka
Partnerstva između brendova
Dve kompanije koje nude komplementarne proizvode ili usluge mogu razmeniti podatke kako bi bolje razumele svoje kupce i unapredile targetiranje svojih marketinških kampanja. Na primer, avio-kompanija može deliti podatke sa hotelskim lancem kako bi obe kompanije mogle ponuditi personalizovane pakete putovanja svojim kupcima.
Izdavači i oglašivači
Medijski izdavači često poseduju bogate podatke o svojim čitaocima ili gledaocima, uključujući informacije o interesovanjima, ponašanju na sajtu i demografiji. Ovi podaci mogu biti veoma korisni oglašivačima koji žele da ciljaju specifične segmente publike. Razmenom podataka, izdavači mogu omogućiti oglašivačima da efikasnije dođu do svoje ciljne publike.
E-commerce i maloprodajni lanci
E-commerce platforme i maloprodajni lanci često prikupljaju detaljne podatke o navikama svojih kupaca. Razmenom ovih podataka sa dobavljačima ili proizvođačima, mogu se pratiti zalihe, kreirati personalizovane promocije i poboljšati proizvode na način da bolje odgovaraju potrebama kupaca.
Second-party podaci u praksi
Amazon koristi podatke od svojih partnera kako bi unapredio preporuke proizvoda i personalizovao korisničko iskustvo na svojoj platformi. Spotify, sa druge strane, sarađuje sa muzičkim izdavačima i umetnicima kako bi prikupio podatke koji mu pomažu da personalizuje muzičke preporuke za svoje korisnike.
Pročitaj više: Psihologija u e-trgovini – Koji se psihološki trikovi kriju u vašoj korpi?
Šta su Third-party podaci?
Third-party podaci su podaci koje prikupljaju specijalizovane kompanije koje nisu direktno uključene u interakciju između brenda i korisnika. Ove kompanije, poznate kao agregatori podataka, prikupljaju, segmentiraju i prodaju podatke iz različitih izvora, uključujući, ali ne ograničavajući se na, ankete, javno dostupne informacije, podatke sa društvenih mreža, podatke o kupovinama i mnoge druge. Ovi podaci se često koriste za bolje razumevanje ponašanja korisnika, otkrivanje novih potencijalnih kupaca i poboljšanje targetiranja marketinških kampanja.
Karakteristike third-party podataka
Širok opseg – Podaci mogu pokrivati širok spektar demografskih, geografskih, ponašajnih i interesnih informacija o korisnicima.
Raznovrsni izvori – Podaci dolaze iz mnogobrojnih izvora, što može uključivati javne evidencije, ankete, podatke sa društvenih mreža i druge.
Veliki obim – Zbog raznovrsnosti izvora, third-party podaci mogu obuhvatati ogromne količine informacija, što omogućava analizu na velikom nivou.
Manja tačnost i relevantnost – Budući da podaci nisu prikupljeni direktno od korisnika u kontekstu brenda, mogu biti manje tačni ili relevantni za specifične potrebe kompanije.
Primeri kompanija koje koriste third-party podatke
Reklamne i marketinške agencije koriste third-party podatke za poboljšanje i optmizaciju svojih reklamnih kampanja, dosezanje šireg spektra potencijalnih kupaca i personalizaciju reklamnih poruka na osnovu širokog spektra demografskih i informcija o ponašanju.
E-commerce platforme koriste third-party podatke za bolje razumevanje ponašanja kupaca izvan svoje platforme, što im omogućava da prilagode svoje marketinške strategije i preporuke proizvoda.
Finansijske institucije koriste podatke poput kreditnih izveštaja i podataka o tržištu, kako bi procenili kreditni rizik, bolje ciljali potencijalne klijente i razvijali nove finansijske proizvode.
Third-party cookies i budućnost oglašavanja
Google, kao dominantna sila na internetu, igra ključnu ulogu u ekosistemu online oglašavanja, delom zahvaljujući svojoj oglašavačkoj mreži i popularnom veb pregledaču – Google Chrome. Google Chrome, kao i većina drugih pregledača, omogućava korišćenje third-party kolačića, što je omogućilo Google-u i drugim oglašivačima da efikasno ciljaju i personalizuju reklame.
Međutim, zbog rastuće zabrinutosti za privatnost korisnika, Google je pre nekoliko godina najavio planove za postepeno ukidanje podrške za third-party kolačiće u Chrome pregledaču. Ova promena je deo šire inicijative pod nazivom “Privacy Sandbox”, koja ima za cilj razvoj novih tehnologija koje će omogućiti personalizovane reklame, a da pritom zaštite privatnost korisnika.
Ove promene imaju potencijal da duboko utiču na online oglašavačku industriju, jer bi mogle promeniti način na koji se podaci o korisnicima prikupljaju i koriste za ciljano oglašavanje. Kompanije i oglašivači će morati da pronađu nove metode za ciljanje i personalizaciju reklama koje su u skladu sa novim pravilima o privatnosti i koje ne zavise od third-party kolačića.
Šta su Zero-party podaci?
Zero-party podaci predstavljaju kategoriju podataka koju korisnici dobrovoljno i svesno dijele sa brendovima. Za razliku od first-party podataka koji se prikupljaju na osnovu interakcija korisnika sa brendom (kao što su podaci o pregledanju veb stranica, kupovinama i slično), zero-party podaci se direktno daju od strane korisnika, često kroz eksplicitne mehanizme kao što su ankete, upitnici, postavke privatnosti, preferencije proizvoda i usluga i slično.
Umesto zaključka
First, second i third-party podaci predstavljaju ključne komponente u online ekosistemu, svaki sa svojim jedinstvenim karakteristikama i primenama. First-party podaci prikupljeni direktno od interakcija korisnika sa brendom, pružaju visoku tačnost i relevantnost, omogućavajući personalizaciju i dublje razumevanje korisničkog ponašanja. Second-party podaci dobijeni kroz partnerstva, nude dodatnu vrednost kroz proširene uvide i mogućnosti targetiranja, dok third-party podaci pružaju širok doseg i mogućnost pristupa velikim skupovima podataka, iako sa manjom tačnošću i specifičnošću.
