Kako je nastao email? Kratka istorija elektronske pošte

Sa preko 3,7 milijardi aktivnih korisnika, 4,6 milijardi email adresa i gotovo 269 milijardi poslatih i primljenih poruka u toku jednog dana (Statista, 2018.) elektronska pošta predstavlja najbitniji i najrasprostranjeniji vid komunikacije na internetu.

Email je postao neophodan komunikacioni alat važnih poslovnih aktivnosti i skoro svih aspekata trgovine, a veliki deo popularnosti duguje pre svega svojoj širokoj pristupačnosti i opštoj korisnosti.

Kako je nastao email?

Koreni ovog medija potiču još iz vremena rane mladosti interneta, ali i pre toga… Zapravo, sam koncept elektronske pošte je nastao daleko pre interneta.

Prvi primer emaila se može pronaći na računarima MIT-a (Massachusetts Institute of Technology), u programu pod nazivom “MAILBOX” još davne 1965. godine.

Uz pomoć ovog programa korisnici računara na Institutu za tehnologiju mogli su da ostave poruku ostalim korisnicima računara na univerzitetu, a sama poruka je mogla da se pročita kada se sledeći put prijave na računar. Ovaj sistem je u to vreme bio veoma efikasan, ali zahtevao je da ljudi koji žele da komuniciraju koriste isti računar. Savremeni pandan ovom rešenju gde su primalac i pošiljalac istovremeno na mreži jesu servisi za instant messaging odnosno instant razmenu poruka poput WhatsApp, Viber aplikacija i slično.

Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih država je 1969. godine imprementirao ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network), mrežu koja je povezivala veliki broj računara širom ministarstva, a čiji je cilj bio ostvarivanje komunikacije unutar organizacije.

Prva poruka sa računara na računar je poslata 29. oktobra 1969. godine putem ARPANET-a.

Izgledala je ovako:

first arpanet email

Sledeća važna godina bile je 1971. Te godine je je Rej Tomlinson, američki programer koji je radio kao inženjer u kompaniji “Bolk, Beranek i Njuman” izumeo i razvio elektronsku poštu u obliku u kojoj je poznajemo i danas – stvaranjem umreženog email sistema za ARPANET koji je podrazumevao razmenu poruka između različitih računara i korisnika.

Koncept skoro momentalne komunikacije između mašina unutar organizacije se jako brzo pokazao veoma korisnim i praktičnim, što je predstavljalo pogodno tlo za njegovo dalje širenje i primenu. Samo dve godine nakon razvoja ovog programa, od ukupnog prometa na mreži skoro tri četvrtine činila je elektronska pošta.

“Nisam ni bio svestan da je to (slanje email poruke) istorijski potez koji će promeniti svet. Tu tajnu sam odao samo kolegi Džeriju Burčfilu zamolivši ga da je “ne širi dalje”, rekavši mu da to nije ono čime bi trebalo da se bavimo.”

Rej Tomilnson

ray tomilnson @ signIpak, sa pojavom internih mreža, protokoli za slanje poruka su postajali sve kompleksniji, pa se postavilo pitanje kako korisnici mogu prilikom slanja poruke sa jednog računara na drugi da znaju kome je poruka namenjena?

Rej Tomlinson je imao odgovor.

Odgovor je bio simbol „@“, koji je verovatno njegov najveći doprinos internetu. Želeći da razvrsta primaoce poruka, došao je na ideju da ime korisnika i ime računara zameni nekim znakom interpunkcije, a kako je u tom momentu na svojoj tastaturi imao samo 12 znakova na raspolaganju, odluka je pala na @ iz razloga što se isti nikada nije koristio prilikom pisanja poruka. Tako je slanje poruke na određeni računar postalo prosto kao adresirati je na: „korisnickoime@imeracunara“, što je u suštini koncept koji koristimo i danas prilikom slanja poruka.

Sledeći korak napravio je programer Džon Vital koji je napisao program “Msg” gde je kao opciju uvrstio i mogućnost odgovora, odnosno današnje “Re” (engl: reply) koji se tada zvao “answer”.

Dalji razvoj elektronske pošte

Do 1976. godine čak 75% saobraćaja ARPANET-a činila je elektronska pošta. Ovaj vrsta medija se pokazala toliko korisnom da su se pojavile ideje da se prevaziđe slanje elektronske pošte samo na internoj mreži i da se pređe na slanje na računare van interne mreže.

Sam koncept komunikacije putem elektronske pošte između organizacija je bio glavni podsticaj za pojavu i razvoj interneta.

Email je u tom periodu do te mere preovladavao kao forma komunikacije unutar kompanija da je za njegove potrebe pravljen i softver za skladištenje i organizaciju email poruka. Iz toga su se razvili prvi preci modernog email prijemnog sandučeta (inbox).

Pročitaj više: 3 stvari koje verovatno niste znali o poslovnoj e-mail komunikaciji

Osamdesetih godina XX veka, u ranoj fazi inteneta, internet servis provajderi (ISP) su počeli da povezuju ljude širom sveta, čime su i email „hosting“ sajtovi počeli da se pojavljuju i traže svoje parče torte.

1984. godine britanski televizijski kanal Thames TV prikazao je kako izgleda proces slanja i primanja elektronske poruke.

Za mnoge nove korisnike interneta elektronska pošta je bila prva praktična “aplikacija” koju su koristili na ovom uzbudljivom novom medijumu.

Do 1993. godine svet „elektronske pošte“ je bio zamenjem terminom “email” u leksikonma, mada su i druge varijacije bile u upotrebi, između ostalih:

  • email – predstavlja najčešći oblik, koji zahteva i organizaija za standarde IETF;
  • e-mail – ovaj format se ponekad pojavljuje u uređenoj literaturi na britanskom engleskom i američkom jeziku;
  • mail – korišćena forma u originalnom standardu protokola RFC 524;
  • EMAil – predstavlja tradicionalnu formu i koristi se “iz istorijskih razloga”;
  • E-mail – se koristi ponekad, u skladu sa sličnim skraćenicama koje postoje, na primer, za električnu gitaru (E-guitar), hidrogensku bombu (H-Bomb) i slično.

Narednih nekoliko godina, America Online (AOL), Echomail, Hotmail i Yahoo su oblikovali izgled interneta i emaila. Sa pametnim ulaganjem u marketing i promociju uspeli su da dođu do ogromne publike i prikažu sve prednosti interneta i korišćenja email komunikacije.

Kasnih 90-ih godina korišćenje interneta je bilo u velikoj ekspanziji, a od 1997. godine došlo je do povećanja sa 55 miliona korisnika širom sveta na 400 miliona koliko ih je bilo 1999. godine.

Da li je sve tako sjajno? Dok je tržišni potencijal interneta postajao sve očigledniji, email spam je počeo da se širi velikom brzinom i na taj način stvorio potrebe za softverom koji će sortirati i filtrirati email poruke.

Pročitaj više: Zašto e-mail poruke završavaju u SPAM folderu i šta učiniti povodom toga?

Do dolaska novog milenijuma, posedovanje email „adrese“ se pretvorilo iz luksuza u nešto što je sastavni deo funkcionisanja i komunikacije na internetu.

Email danas

roi email

  • U 2018. godini broj poslatih i primljenih email poruka u jednom danu dostigao je cifru od 281 milijardi emailova (statista.com)
  • 21% poslatih emailova otvori se u prvom satu (GetResponse)
  • Prosečan open rate za sve industrije je 20.81% (MailChimp)
  • Gmail ima 1,5 milijardi aktivnih naloga ili u prevodu jedan aktivni email nalog na svakog petog čoveka na svetu (AndroidPolice)
  • Najbolji dani za slanje email poruka su utorak i četvrtak (CoSchedule)
  • Slanje videa u inicijalnom emailu povećava CTR za 96% (WordStream)
  • 88% korisnika mobilnih telefona redovno proverava email na svojim uređajima (Pew Research Center)

Zaključak

Do dolaska novog milenijuma, posedovanje email adrese se pretvorilo iz luksuza u nešto što je sastavni deo funkcionisanja i komunikacije na internetu.

Era email komunikacije je danas već u ozbiljnoj fazi, sa procenama da će do 2022. godine skoro polovina stanovnika na planeti koristiti određenu email platformu za komunikaciju, dok se predviđa da će broj poslatih i primljenih email poruka premašiti broj od 333 milijarde poruka do 2022. godine.

Tagovi:

Ostavi komentar